Ako se bavite sportom i vodite računa o ishrani, verovatno znate i sami koje su namirnice dobre za Vas, a koje treba da izbegavate. Ugljeni hidrati i masti su neretko na listi krivaca za prekomernu telesnu tešinu, iako je način na koji funkcioniše ljudski metabolizam mnogo kompleksniji od jednostavne tvrdnje da masti i šećeri goje. O drugim faktorima poput stresa, načina treninga i načina života da i ne govorimo.
Svakako ishrana igra veliku ulogu u tome, pa smo u prethodnim tekstovima često spominjali namirnice koje su pogodne za trkače od jutarnjeg obroka koji treba da sadrži jaja, salatu, hleb od heljde, preko ručka gde je idealan izbor riba, posno belo meso i naravno testenine u danima pred trku, do zdrave užine poput Frutabele, orašastih plodova, jogurta, čokoladnog mleka.
Naš trener, Ivan Čurović, profesor sporta i fizičkog vaspitanja, objašnjava koja je uloga šećera u organizmu i koji se procesi odvijaju u telu kada unosimo određene šećere.
Ugljeni hidrati (šećeri) su bitan energetski izvor za funkcionisanje organizma kod čoveka. Međutim, čovek ne može direktno koristiti bilo koje šećere. Jedina forma ugljenih hidrata koja je iskoristiva u čovekovom organizmu jeste glukoza. Glukoza je monosaharid, odnosno najprostija forma šećera.
Dakle, svaki šećer koji se unese u organizam mora da se razloži do molekula glukoze, kako bi mogao da se iskoristi za dobijanje energije. Ukoliko je organizam aktivan, glukoza je izuzetno efikasno energetsko “gorivo“. Pod pretpostavkom da treniramo jačim intenzitetom, prvih par minuta naš organizam će je trošiti ubrzano. Međutim, šta se dešava kada telo potroši glukozu u slobodnom obliku? Postoji li način da se ta glukoza prethodno negde uskladišti, kako bi bila dostupna da “uskoči“ ako planiramo da nam fizička aktivnost traje malo duže? Postoji.
Glikogen je polisaharid, odnosno složeni ugljeni hidrat. U ovom slučaju je složen jer se sastoji iz mnogo “spakovanih“ molekula glukoze, koja je prost šećer. Glikogen se nalazi u mišićima (oko 450g) i jetri (oko 50g). Kada ne unosimo dovoljno ugljenih hidrata, jako treniramo (ili oba), depoi glikogena se ubrzano prazne jer otpuštaju svoje molekule glukoze da pomognu stvaranje energije. Za sportiste je izuzetno bitno da ovi depoi budu popunjeni, kako bi uvek mogli da pruže svoj maksimum, kada je reč o performansama. Za osobu koja bi da smrša, ove rezerve ne moraju uvek biti pune, jer će na taj način masti morati više da se troše za stvaranje energije. Ako unosimo previše šećera, a depoi glikogena su puni, jetra će taj šećer da konvertuje u adipozno tkivo (masne naslage).
Balansirati unosom i potrošnjom ugljenih hidrata održavamo stanje organizma u optimalnoj funkciji i izbegavamo prekomernu kilažu ili gubitak mišićne mase.